ЛИКОВНА ПЕРСПЕКТИВА ДЕСАНКИНЕ „ПРОЛЕЋНЕ ПЕСМЕ“

Abstract

Аутор тумачи стваралаштво Десанке Максимовић у појмовима традиционалне иконографије која се сматра основом њеног израза. На примеру „Пролећне песме“ је при- казана геометријска оптика властитог дојма који се намеће у виду естетског мерила што је такође присутно на иконама. Овај налаз јој наглашава суптилни значај како за иконо- графију тако и за Десанкино песништво, који није подробно расветљен упркос бројним истраживањима проблематике. Светлост њеног увида је нестварна успостављајући гео- метрију која призор чини постојећим, чиме је ступила на траг исихастичког богословља.