Aukcijski zaborav : pitanje otuđene i ekspatrisane zaostavštine dinastije Obrenović

Abstract

Destrukcija i otuđenje materijalnih svedočanstava sastavni su deo aktivnog zaborava u uslovima kada kulturnu politiku diktira rezon ustoličen ishodom radikalnih društveno-političkih previranja. Tako je i „vartolomejskom“ smenom na srpskom prestolu 1903. primat često ustupan ideološkim slojevima dokumentarnosti artefakata svrgnute dinastije, pre nego umetničkim i upotrebnim vrednostima, te se na osnovu istih određivao njihov dalji status. Posle Majskog prevrata, značajan deo pokretne imovine Obrenovića je vandalizovan, poharan što u mirnodopskim, što u uslovima stranih okupacija, ili je, nakon više aukcijskih prodaja, završio u privatnim zbirkama evropskih kolekcionara. Autor nastoji da isprati način na koji je od izvornog konteksta otrgnuta poslednja navedena grupa memorabilija, s naglaskom na zaostavštini ponuđenoj na aukcijama u „Kristiju“ (Christie's) 1904. i „Doroteumu“ (Dorotheum) 1905, čiji su nemali deo činila vredna dela primenjene umetnosti. Iz kritičkog vidokruga neće biti izostavljeni ni retki slučajevi „repatrijacije“ pojedinih predmeta iz zaostavštine, kao ni činjenica da su memorabilije dinastije Obrenović i dalje predmet trgovine i aukcijskih transfera.